Nakon režiserskog debija Molly’s Game, Aaron Sorkin, koji je napravio karijeru zahvaljujući  svojim brilijantnim scenarijima ( The Social Network, West Wing, Moneyball… ), opet se našao iza kamere. Ovog puta režirajući film, po istinitoj priči, u kojem je prikazao skandalozno suđenje demonstratnima koji su se zalagali za okončanje rata u Vijetnamu.

Kada spojite Sorkinove brilijantne dijaloge sa vhrunskom postavom u kojoj se nalaze Sacha Baron Cohen, Eddie Redmayne, Mark Rylance, Joseph Gordon-Levitt, Michael Keaton, Yahya Abdul-Mateen II i drugi, dobijate 2 sata ogromne napetosti, uz sporadične momente humora, pre svega u ulozi Cohena.

S obzirom da se radi o istinitom događaju, Sorkin ne gubi vreme objašnjavajući ko je ko, već od samog starta počinje priču sa pretpostavkom da znate pozadinu, ali i ako niste upoznati na kraju sve bude prilično razjašnjeno. 

Ukratko, rat u Vijetnamu traje tada već preko 10 godina i mnogi nezadovoljni građani smatraju kako bi Amerika trebalo da se povuče iz sukoba, jer su platili preveliku cenu. Nakon incidenta sa policijom 7 članova biva uhapšeno. Optuženi da su oni napali policiju i inicirali konflikt našli su se pred lice (ne)pravde u liku sudije Juliusa Hoffmana, koji im od samog starta daje do znanja da ima prilično formirano mišljenje koje njima, najblaže rečeno, nikako ne ide u korist.

Kako da se izborite za slobodu ako protiv sebe imate upravo onog ko treba tu slobodu da vam omogući? Kako da dokažete nevinost kada vam je bilo presuđeno još pre nego što ste došli? Kako da iznesete svoje ideje na demokratski način u državi koja je sve samo ne demokratska? Upravo je centralni motiv filma da bez obzira na cenu ljudi uvek moraju da se bore za ono u šta veruju. Koliko god da je borba teška, protivnik moćan, sve šanse protiv vas, ukoliko ste u nešto ubeđeni, ne smete da odustanete.

Sorkin je pružio odlično napisanu i režiranu priču, sa fantastičnim performansima pre svega od strane Baron Cohena koji je glumio lik Abbie Hoffmana i zbog toga dobio nominaciju za Oskara. Meni su lično Mark Rylance u ulozi advokata Williama Kuntslera i Frank Langello, kao ozloglašeni sudija, ostavili najveći utisak, ali daleko od toga da je bilo ko podbacio. Takođe, treba napomenuti da Abdul-Mateen nastavlja da impresionira i pretpostavljam da će uskoro biti jedan od najvećih zvezda u Hollywoodu. Tempo filma je prilično brz, konstantno držeći vas na ivici i u neizvesnosti od sledećeg događaja uz nekoliko inspirativnih momenata. 

Sve u svemu prilično solidan film, sa izglednim šansama da dobije Oskara, pre svega za najbolji scenario i editovanje.

Piše : Marko Palajić