Mnogi ne znaju da verovatno najpopularnija pesma sa istoimenog albuma nosi zapravo veoma mračnu i tragičnu priču.  Dok Have a Cigar i Welcome to the Machine opisuju tamnu stranu, licemerje i konzumerizam muzičke industrije, glavna inspiracija ovog dela je gubitak razuma jednog od osnivača benda, njihovog „ludog dijamanta”, Sid Bareta.  

Sid je oduvek bio sklon umetnosti, od crtanja, slikanja, vajanja pa do muzike.  Neverovatno talentovan i glavna kreativna sila za rane radove progresivnog rok sastava. U početku su se probijali u podzemnoj muzičkoj sceni, međutim, njihova popularnost ubrzo sve više nastavlja da raste, kao i pritisci od strane muzičkih kompanija.  

Počinje da se povlači u sebe, ali i da konzumira mnoge sintetičke droge koje su u to vreme još bile eksperimentalne. Njegovo mentalno zdravlje kreće da odumire, kao i njegova uračunljivost. Smatra se da je bolovao od šizofrenije, a kada se na to dodaju ogromne količine LSD-a, onda to nikako ne može da izađe na dobro. Mada je klavijaturista Rik Rajt ubeđen da je bio otrovan, sve u svemu nikada nećemo saznati pravu istinu.  

Nisu mogli da računaju da će se pojaviti na koncertu, a ako se pojavi da li će uopšte nešto i da odsvira, pa su odlučili da je došlo vreme da im se putevi raziđu. Međutim, nelagodnost zbog cele situacije ih nikada nije napustila, što se prelepo odrazilo u melanholične četiri note Dejvida Gilmora na početku Shine On You Crazy Diamond koje upravo personifikuju taj osećaj kao da ih duh Sida proganja.

Jezivo iskustvo je usledilo kada su tokom snimanja albuma, odjednom nakon osam godina, uočili kako se vrata otvaraju, a u studio ulazi on. Umesto veselog, raspevanog, atraktivnog „dijamanta” pojavljuje se bledi ostatak njihovog prijatelja kojeg su jedva prepoznali. U njegovom pogledu nije bilo onog sjaja kao nekad, već čista odsutnost. Iako je bio pored njih, on jednostavno nije više bio tu. Nakon što je otišao sedeli su nepomično, bez ijedne prozborene reči, kanula je koja suza i to je bio poslednji put da su ga videli. 

„We’re just two lost souls
Swimming in a fish bowl
Year after year
Running over the same old ground
What have we found?The same old fears
Wish you were here”

Čar ovako dirljivog teksta, napisanog od strane Rodžera Votersa je što u njemu svako može da se pronađe. Svako ima nekog svog koga bi želeo da je tu, ali to jednostavno nije moguće. U ovom slučaju to je bio prijatelj, davno izgubljen u paklu sopstvenog uma.

Piše: Marko Palajić