Select Page
Najpoželjniji muškarac u Holivudu i njegova kratka istorija

Najpoželjniji muškarac u Holivudu i njegova kratka istorija


Svake godine, najveće zvezde iz sveta filma dolaze u Los Anđeles sa nadom da će baš njihov trud biti nagrađen „Akademijinom nagradom“, popularnim „Oskarom“, najprestižnijom nagradom u svetu kinematografije. Nagradom koja je prešla dug put od svog prvog dodeljivanja 1929. godine do sticanja današnjeg statusa najgledanije ceremonije dodele nagrada na svetu.

Sve je počelo samo par meseci pre Velike depresije. Luj B. Majer, producent, koosnivač  „Metro-Goldwyn Mayer“ studija i jedan od osnivača „Američke filmske akademije“, želeo je da objedinipet grana filmske industrije (glumce, režiju, scenariste, producente i scenografiju). Smatrao je da je najbolji način da kontroliše stvaraoce filma taj što će početi da im deli nagrade, te će se oni sami truditi da snimaju filmove koji su njemu po volji kako bi baš oni bili nagrađeni.

Prva dodela Oskara bila je prilično skromna. Održana je u hotelu „Ruzvelt“, u odabranom društvu od samo 270 ljudi koji su plaćali samo 5 dolara za ulazak na ceremoniju, pobednici su već tri meseca unapred bili poznati i nije bilo nikakvog radijskog prenosa. Tada se Oskar delio samo za pet osnovnih grana filmske industrije, a kasnije su dodavali razne grane, kao što su zvuk, kostimi, vizuelni efekti i drugi. Ceremonija je brzo sticala popularnost pa su 1942. godine morali da je „presele“ u „Graumanov kineski teatar“, a nakon toga je još nekoliko puta menjana lokacija održavanja, sve do 2002. godine, kada je premeštena u „Kodak teatar“, gde se i danas održava.

Sam dizajn statue prikazuje viteza koji drži krstaški mač i stoji na filmskoj rolni. Statua visoka oko 34 cm i teška nešto manje od 4 kg dizajn je Sedrika Gibsona, ali on ga nije nazavao Oskarom. Zapravo se ni ne zna pouzdano kako je dobio ovo ime iako postoji nekoliko različitih verzija priče.

1953. je održan prvi televizijski prenos ceremonije i od tada broj gledalaca neprestano raste. Sa skromnih 270 prisutnih na prvoj dodeli, došli smo do 43.000.000 gledalaca u 2014. godini i to samo u Sjedinjenim Američkim Državama, a kolika je popularnost ovog događaja govori i činjenica da cena za jednu reklamu za vreme ovog događaja iznosi i do 2.000.000 dolara. Nagrade su se dodeljivale čak i za vreme Drugog svetskog rata, s tim što su zbog manjka resursa, umesto od standardnog pozlaćenog britanijuma statue pravljene od gipsa, a po završetku rata, nagrađeni su mogli da zamene svoje gipsane Oskare za „prave“, jer su resursi ponovo postali dostupni.

U istoriji dugoj 92 godine, zabeležene su mnoge zanimljivosti i ostvareni  fascinantni rekordi koji i dan danas nisu oboreni. 

Prvi i ujedno jedini nemi film koji je dobio ovu prestižnu nagradu 1929. godine, zove se „Krila“, sa Klarom Bou u glavnoj ulozi.

Scena iz filma „Krila”


Najmlađa dobitnica ove nagrade je Tejtum O’Nil koja je imala samo 10 godina kada je nagrađena 1974. godine, a počasnu nagradu Američke filmske akademije dobila je i Šerli Templ1935. godine, kada je imala samo 5 godina.

„Ben-Hur“ (1959.) je bio najodlikovaniji film sve do 1998. godine, kada je njegov rekord izjednačio „Titanik“, a ovaj rekord je još jednom izjednačen 2003. godine od strane „Gospodara prstenova – Povratak kralja“.  Sva tri filma su dobila po 11 Oskara. „Gospodar prstenova – Povratka kralja“ je čak osvojio nagradu u svakoj kategoriji za koju je bio nominovan. Najodlikovanija žena je Idit Hed sa 8 nagrada, a najodlikovaniji muškarac je Volt Dizni sa neverovatne 22 nagrade. Prva afroamerikanka koja je dobila ovu prestižnu nagradu bila je Heti Mekdanijel, za sporednu ulogu u filmu „Prohujalo sa vihorom“, a najnominovanija glumica je Meril Strip, sa čak 13 nominacija. 

U određenim situacijama dodeljivane su i „specijalne“ verzije Oskara. Takav slučaj je bio sa Diznijevim Oskarom za „Snežanu i sedam patuljaka“, kada mu je umesto standardnog dodeljen jedan veliki i sedam malih Oskara.

Šerli Templ predaje Dizniju njegovu specijalnu nagradu

​Ove godine, kao i do sada, nominovani će biti svrstani u 24 kategorije, a u noći između 25. i 26. aprila nečiji snovi će biti ostvareni i godine njihovog truda biće nagrađene. 

Kao i uvek, najzanimljivije kategorije su za najbolji film, najboljeg glumca i glumicu, kao i najbolju režiju. Film „Mank“, Dejvida Finčera je ove godine nominovan u najviše kategorija, njih 10, a prate ga filmovi sa po šest nominacija, među kojima su film Otac, Zemlja nomada, Suđenje čikaškoj sedmorici, Minari, Zvuk metala i Juda i Crni Mesija.

Piše: Srđan Martić