Select Page
„I pored teške situacije moguće je završiti školsku godinu” – intervju sa Bojanom Milisavljevićem

„I pored teške situacije moguće je završiti školsku godinu” – intervju sa Bojanom Milisavljevićem


Nepredviđene okolnosti koje su zadesile ceo svet posebno su se odrazile na studente koji su dobili potpuno novo iskustvo studiranja u odnosu na dosadašnje. O izazovima studiranja u doba epidemije govorimo sa prodekanom za nastavu Pravnog fakulteta, profesorom Bojanom Milisavljevićem.

Profesore, mada je u ovom periodu teško predviđati stvari, kako Vam izgleda budućnost ove školske godine, šta novi talasi epidemije znače za nas studente?

Smatram da je i pored teške epidemiološke situacije moguće završiti ovu školsku godinu. Sve vreme se ulažu veliki napori kako bi se nastava izvodila redovno i kako bi se ispunile sve školske obaveze. Važno je da smo uspeli da nastavu prilagodimo promenjenim okolnostima i da studenti mogu da isprate sve oblike nastave. Pored predavanja koja se odvijaju onlajn, postoji određeni broj kolega koji su i studijske grupe i vežbe prebacili na onlajn oblik izvođenja nastave. Na master i doktorskim studijama s obzirom na to da se radi o manjim grupama nastava je za sada uglavnom uživo u zgradi fakulteta.

Dosta studenata nas je pitalo kako će izgledati overa semestra ove školske godine, budući da mnogi studenti prate nastavu iz svojih domova, takođe, možete li nam nešto više reći kako će praktično izgledati ispiti u januarskom i februarskom ispitnom roku?

Ovaj semestar će biti okončan po planu. S obzirom na to da se ne evidentira prisustvo studenata na onlajn nastavi to neće biti uslov za overu semestra. Ostaće uslov potpisi sa vežbi koje su dodeljene. Primećeno je da studenti više prate onlajn nastavu nego ranije dok su mogli da dolaze na predavanja uživo. Ispiti bi trebalo da izgledaju kao i do sada od kada je počela pandemija. 

Kako biste ocenili rad Pravnog fakulteta, pa i celog Univerziteta u ovom period krize, smatrate li da se dobro odreagovalo na ove nepredviđene situacije?

Smatram da smo uglavnom dobro odreagovali u pogledu nastave i ispita. Stalno se trudimo da ne dozvolimo da fakultet postane mesto gde se može širiti zaraza, pa insistiramo na nošenju maski, dezinfekciji ruku i slično. Na žalost studenti često po ulasku na fakultet skinu masku što ne bi smeli da rade jer tako ugrožavaju i sebe i druge. 

U ovom periodu smo stekli brojna iskustva vezana za funkcionisanje onlajn nastave, mislite li da će ova iskustva dovesti do određenih promena u načinu rada fakulteta i po prestanku epidemije?

Mislim da će se neka iskustva koristiti svakako. Ne bi bilo loše da se pojedini studijski programi akredituju za online izvođenje jer bi to bilo korisno i za fakultet i za studente koji bi mogli da studiraju na daljinu.

Pravni fakultet je institucija sa izuzetno velikom tradicijom, smatrate li da idemo u korak sa vremenom i u čemu se to razlikujemo od najboljih svetskih fakulteta?

Mislim da u velikoj meri možemo da se merimo sa drugim velikim fakultetima i da ne zaostajemo ni po čemu.

Na kraju, aktuelna tema o kojoj se jako mnogo priča, možete li nam Vi kao neko ko se bavi pravom sa međunarodnog aspekta reći, šta za region i Srbiju znači pobeda Džoa Bajdena na predsedničkim izborima u Americi?

Mislim da se tu preuveličava. Američka politika ima svoj kontinuitet i tu promena predsednika neće presudno da utiče. Dakle ne očekujem nikakvo čudo već nastavak politike koju je vodio i prethodni predsednik.

Njegoš – ideja van vremena

Njegoš – ideja van vremena

Izuzetno je teško reći bilo šta novo o Njegošu, toliko je toga napisano i još više izmišljeno, nevjerovatno koliki trag je ostavio u samo 37 godina života. Bez obzira na sve to, o Njegošu nikad dosta. Odakle početi?

Rođen na današnji dan 1813. godine u Njegušima, selu blizu Cetinja, vladika Rade se od ranog djetinjstva obrazovao u manastirima, a njegov stric, vladika Petar I, angažovao mu je učitelje kod kojih je sticao znanje iz oblasti književnosti, jezika i istorije. Veliki uticaj na njega su imali njegovi učitelji, Sima Milutinović i Lukijan Mušicki, koji su kod njega razvili ljubav prema pisanju i poeziji, naročito narodnoj i klasičnoj grčkoj. Sa nepunih 18 godina biva hirotonisan i rukopoložen za vladiku po testamentarnoj želji Petra I Petrovića. Njegovo vladanje obilježili su uvođenje poreza, uspostavljanje centralizovane države i značajniji pomaci u cilju ujedinjenja i pomirenja crnogorskih plemena.

Pod upravu dobija razjedinjena plemena, pustinju ,,krša” i ideju slobode, koju je nosio u sebi i divio joj se tokom cijelog života.

„Vuk na ovcu svoje pravo ima ka tiranin na slaba čovjeka; al tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetlija!”

Njegov romantičarski duh se prožima kroz cjelokupan književni opus. Oslobođenje svog naroda od viševjekovnih lanaca ropstva, kroz Gorski vijenac, govori o spoju književnog i filozofskog. Govori o opijenosti slobodom. Njegoš „nije imao kad” da se bavi iluzornim stvarima, vladanjem svojim narodom, natopljenim formalizmima. On je živio i borio se za slobodu svog naroda. Svoje misli, razmišljanja, iskušenja, prenio je na papir i omogućio nam da ga spoznamo iznutra. Vidimo ih oslikane u njegovim likovima, iskazujući ih i dajući im jednu širinu i prosto je nevjerovatno da je to mogao napisati jedan vladar rođen u takvoj sredini i pod takvim okolnostima.

Prije svega bio je čovjek. Sa svim svojim grijesima, požudama i mislima koje ni snu ne bi mogli zamisliti. Sve je to Njegoš, njegova sloboda, njegove emocije, ljubav, uspjeh, pa i neuspjeh. Kad bismo njegova previranja banalizovali, sve njegovo možemo pronaći i u sebi. U jednom trenutku se borimo, želimo, dvoumimo i lomimo. Pa čak i ljubav na koju Njegoš, kao strogi vladar u Crnoj Gori i vladika prije svega, nije imao pravo, a dao nam je sve to.

Trenuć mi je svaki sahat – moje vreme sad ne ide;

sile su mi na opazu, oči bježe svud – da vide.

Dok evo ti divne vile lakim krokom đe mi leti –

zavid’te mi, svi besmrtni, na trenutak ovaj sveti!”

O Njegošu su pisane knjige, pričali su i tumačili ga brojni. Svrstavali su ga u razne „redove”, pokušavali da ga shvate. Prošao je kroz svačije ruke, i njegova ličnost i njegovi stihovi, od zapada do istoka. Na nama je da ga čitamo i čuvamo, jer njegova univerzalnost i veličina je mnogo veća od svih napisanih i ,,analiziranih” riječi Lovćenskog Tajnovidca. Za kraj, kad se piše o Njegošu, kako završiti bez stihom?

T’jelo stenje pod silom duševnom,

koleba se duša u t’jelu.

More stenje pod silom nebesnom,

koleblju se u moru nebesa;

volna volnu užasno popire,

o brijeg se lome obadvije.

Niko srećan, a niko dovoljan,

niko miran, a niko spokojan.

Sve se čovjek bruka sa čovjekom:

gleda majmun sebe u zrcalo!”

Piše : Lazar Šofranac

Naglo skretanje

Naglo skretanje


U nizu burnih događaja koji su se ove godine dogodili u Americi, jedan ima posebno veliki potencijal da ostavi dugotrajne razarajuće posljedice. Ovog 18. septembra preminula je legendarna američka sutkinja, glavni liberalni glas u Vrhovnom sudu i ikona feminističkog pokreta – Rut Bejder Ginsburg. Mada je sama njena smrt veliki gubitak za čovječanstvo, kad se na to doda činjenica da je na njeno mjesto izabrana Ejmi Koni Beret, apsolutni favorit religiozne desnice, jasno je da bi njenim izborom trebalo da bude zabrinuto više nego par ljudi.

U čemu je tačno problem? Da bismo odgovorili na to pitanje izuzetno je bitno da shvatimo način na koji funkcioniše američki Vrhovni sud. U američkom pravosudnom sistemu Vrhovni sud ima nevjerovatno značajnu ulogu kao posljednja instanca za raspravu o spornim zakonima i sporovima između američkih država i federalnih vlasti. Sastoji se od 9 sudija koji su izabrani na doživotni mandat, a postavlja ih predsjednik države. Kako predstavlja instituciju koja istinski usmjerava čitavo društvo, ideološka stanovišta samih sudija su izuzetno bitna pri donošenju odluka i balans moći izmedju konzervativaca i progresivaca je nešto na šta se posebno obraća pažnja. Upravo kad se spomene ta činjenica dolazimo do problema o kojem govorimo.

Rut Bejder Ginsburg je imala apsolutno dosljedan liberalni glasački učinak i imala je ključnu ulogu pri brojnim zakonima koji se tiču prava na abortus, istopolnih brakova, rasizma i mnogih drugih kontroverznih tema. Bila je predmet apsolutnog obožavanja među liberalnim dijelom društva i njen uticaj je praktično nemjerljiv. S druge strane, Ejmi Koni Beret predstavlja potpuno drugu krajnost u ideološkom smislu i njenim izborom konzervativci su dobili izuzetno stabilnu većinu koja iznosi 6 prema 3 u njihovu korist. Mada nedvosmileno izuzetno obrazovan pravnik, Pravni fakultet Univerziteta Notr Dam je završila kao najbolja u svojoj klasi, ova bivša sutkinja apelacionog suda je poznata po svojim izuzetno čvrstim konzervativnim stavovima i predviđa se kako bi mogla da bude izuzetno bitan glas u brojnim gorućim pitanjima američkog društva u vremenu pred nama s obzirom na to da je izabrana sa samo 48 godina. Kad se uzme u obzir njen dosadašnji učinak i protivljenje pravu na abortus, odluke u korist policije u gotovo svim slučajevima upotrebe prekomjerne sile na kojima je radila i nerijetke javne kritike Obamacare-a, više je nego jasno da je njen izbor veliki udarac za progresivne struje u Americi i jako značajna stvar za republikance koji njenim izborom dobijaju dosljednog konzervativnog glasača.

Dodatna kontroverza vezana za njen izbor jeste i to da je izabrana u izbornoj godini i to je činjenica koja je podstakla priče o licemjernom pristupu republikanskih predstavnika koji su 2016. godine odbili da stave na razmatranje nominaciju sudije Merika Garlanda kojeg je predložio Barak Obama upravo pod izgovorom da se radi o izbornoj godini i da se izbor treba prepustiti predsjedniku koga narod izabere na izborima koji predstoje.

S obzirom na to da je izbor Ejmi Koni Beret podržan u Senatu i da je 27. oktobra položila zakletvu, te tako postala treći član ovog suda kojeg je nominovao Donald Tramp, ostaje nam samo da vidimo da li će, kako kažu, sad kad je prošla kroz sva vrata koja je otvorila Rut Bejder Ginsburg da ih zatvori za sobom.

Piše : Dimitrije Batrićević

Zašto mediji nikada nisu neutralni prenosnici poruka?

Zašto mediji nikada nisu neutralni prenosnici poruka?


Mediji utiču na naš svakodnevni život na brojne načine – od televizije, radija do štampe. Ponekad ovi medijski putevi oblikuju naša mišljenja o pitanjima kao što su politika, rasizam, homoseksualnost, globalno zagrijavanje… Međutim, ovo nije nešto što se nedavno počelo dešavati. Pristrasnost medija ne predstavlja novinu, ona se vezuje za početak štampanih medija, a u današnje vrijeme slobodno možemo reći da se sa razvojem društvenih medija eksponencijalno povećala.

   Neutralan novinar, a samim tim i novinarstvo, očigledno je stvar koja danas ne postoji. Jer svi mi imamo moralne instinkte i tačke gledišta. Iako statistika govori da većina populacije shvata da mediji nisu neutralni, veliki dio nje nije svjestan da mediji manipulišu njihovim načinom razmišljanja. Ono što se često dešava jeste da ljudi zapravo miješaju neutralnost i objektivnost. Mediji ne treba da budu neutralni – oni bi trebalo da budu objektivni. Između ova dva termina postoji ogromna razlika, a ta razlika se već duže vrijeme gubi u mejnstrim medijima. Objektivnost se odnosi na iskreno traženje istine, kakva god bila i šta god ona implicirala, dok se neutralnost odnosi na unaprijed stvorenu „ravnotežu“ bez obzira na njene implikacije.

Novinari koji se boje da će izgledati pristrasno, prioritizuju neutralnost nad objektivnošću. Prema Lihtenbergu, čitaocu je veoma teško da utvrdi da li je novinar započeo sa predrasudama koje će dovesti do iskrivljenja zaključka priče ili je novinar počeo bez predubjeđenja i samo iznio istinu zasnovanu na dokazima. Obje priče izgledaju kao da će zauzeti „stranu“, međutim jedna će se zapravo zasnivati na činjenicama, a druga na predrasudama.

Da bi izbjegli ovu zabunu, novinari često pogrešno pokušavaju da pišu uravnotežene priče kako se ne bi mogli optužiti za pristrasnost, a to onda znači da možda neće uspjeti da kažu istinu.


Ljudi se često pitaju zašto pristrasnost u medijima postoji? Zašto mediji nisu neutralni preonosioci poruka? Odgovor je zapravo jednostavan, različite vijesti ili medijske mreže traže različite informacije. Kada posmatramo šta to zapravo znači u praksi, obično se svede na to da reporter možda želi da sazna činjenice, ali način na koji će ih on predočiti zavisi od publike kojoj to iznosi. Svaki reporter i urednik radi svoj posao, ali kako oni pričaju priču različitoj publici, tako i pokušavaju da prilagode svoje izvještaje njihovim tačkama gledišta. Ovo ne znači da oni ovim putem iznose lažne činjenice, već samo da interpretiranje tih činjenica varira od medijiskih kuća za koje te članke pišu.

   Međutim i pojam istine je relevantan. Ono što je istina za jednu osobu, ne znači da je istina za drugu. U prirodi čovjeka je da bude pristrasan. S obzirom na to da nas sve u našoj okolini uslovljava da razmišljamo na određeni način, počevši od porodice, prijatelja, škole, medija, knjiga, svakako nije realno očekivati da mediji budu neutralni. Većina ljudi upada u zamku pronalaženja vijesti koje im odgovaraju i koje se poklapaju sa njihovom percepcijom svijeta. Pomislili bismo da je ovo zamka u koju upadaju samo neobrazovani ljudi, ali često se pokazuje drugačije.  Čitamo ono što nam odgovara i ono što se poklapa s našim pogledima na svijet. Sve se ovo dešava iz jednostavnog razloga – jer je lako. Neprijatno nam je izaći iz zone komfora i sebi prouzrokovati neugodnosti bilo kakvom promjenom. Ali ako prepoznamo da posjedujemo te sklonosti treba pokušati da izađemo iz ustaljene matrice i proširimo svoje vidike.

Kao rezultat ovoga u poslednje vrijeme ljudi nemaju povjerenja u medije i većina ljudi je u pravu. Jedini način da se povjerenje vrati jeste transparentnost. Međutim, to zahtijeva prihvatanje pristrasnosti od strane medija, a bila ona dobra ili loša, pristrasnost u medijima će nastaviti da postoji. Ona je oblikovala način na koji mi, kao masa posmatramo i reagujemo na određene teme. Stoga ne možemo očekivati da će mediji biti potpuno nepristrasni, jer onda ne bismo čitali vijesti. Ovo ne znači da je medijiska pristrasnost u potpunosti dobra ili u potpunosti loša, stvari nisu crno-bijele. Mi smo ti koji biramo i zaključujemo šta je za nas dobro i šta ćemo čitati i kome vjerovati. Naravno, u ekstremnim slučajevima, pristrasnost može biti štetna za javnost. Najbolje rješenje ovog problema jeste da naše vijesti dobijamo iz različitih izvora. Zdravo je preispitivati ono što nam se govori – jer je to znak inteligentne i nezavisne osobe.

Piše: Marija Pavličić

Pomeranje kazaljke na satu – zašto ovo radimo i ko je za to “kriv”?

Pomeranje kazaljke na satu – zašto ovo radimo i ko je za to “kriv”?


Ove godine smo, zbog tendencija da se uvede jedinstveno računanje vremena, možda i poslednji put pomerali kazaljke za jedan sat unapred odnosno unazad. Evropski parlament je 4. marta 2019. godine izglasao da se, počevši od 2021. godine, ukida pomeranje kazaljki. Te će zemlje članice Evropske unije morati da odaberu letnje ili zimsko računanje vremena.

Sama ideja o pomeranju kazaljki na satu je posledica težnje da se dnevna svetlost što efikasnije iskoristi. Dužina trajanja dnevne svetlosti se razlikuje u zavisnosti od godišnjeg doba. Leti sunce izlazi već oko 5 časova i vidljivo je čak do 21 sati, dok zimi znatno kasnije izlazi i znatno ranije zalazi, što bi značilo da zimi gubimo nekoliko sati dnevne svetlosti.

Na ideju da dnevna svetlost može efikasnije da se iskoristi, jednostavnim pomeranjem sata unapred ili unazad, prvi je dosao Džordž Vernon Hadson, etnomolog sa Novog Zelanda, koji je, prikupljaući insekte za svoju kolekciju uočio koliko je značajno da ljudi iskoriste dnevnu svetlost. Svoj predlog, za letnje pomeranje vremena za 2 sata, izneo je pred Kraljevsko društvo u Velingtonu. Ipak, najveći zagovornik ove ideje bio je pra-pra-pradeda Krisa Martina (pevača grupe „Koldplej“), Vilijam Vilet. Priča kaže da je Vilet tokom jutarnjeg jahanja 1905. primetio kako ljudi i dalje spavaju iako je sunce odavno izašlo, te se upustio u opširnu kampanju za uvođenje tzv. „britanskog letnjeg vremena“, u kojem bi se svake nedelje u aprilu kazaljke pomerale za 20 minuta unapred, a zatim bi se u septembru vraćale unazad. Ova ideja je privukla nekolicinu poslanika u parlamentu, uključujući i tada mladog Vinstona Čerčila.

Džordž Vernon Hadson i Vilijam Vilet

Ipak, prošlo je još 11 godina do prihvatanja Viletove ideje i to od strane tada neprijateljske Nemačke 1916. godine. Mada je njihov motiv bio smanjenje upotrebe veštačkog osvetljenja, kako bi sačuvali što više resursa i preusmerili ih za potrebe rata. Ovaj primer zatim su sledile Rusija i Amerika, a u Britaniji je prvi put primenjeno 1921. godine. Ipak, primena nije postala uniformna, jer je Vudro Vilson ubrzo ukinuo ovaj sistem, a veliki broj zemalja tada još uvek nije prihvatao ovu ideju. U Drugom svetskom ratu, Britanci su pomerali časovnike čak dva sata unapred kako bi duplirali uštedu.

Nemački i američki propagandni posteri

Danas se ovaj sistem primenjuje u 110 država, među kojima je i Srbija koja je ga je prihvatila tek 27. marta 1983. godine. Do 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj nedelji septembra i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

Među državama u kojima se kazaljke ne pomeraju ljudskom rukom nalaze se Rusija, Japan, Kina, Turska, Jermenija,Island… kao i države širom afričkog kontinenta.

S obzirom na dugogodišnje opomene lekara da pomeranje sata povećava rizik od srčanog udara, činjenicu da neke od najvećih država sveta ne primenjuju ovaj sistem računanja vremena, kao i već pomenutu odluku Evropskog parlamenta, velike su šanse da će ideja čije su pristalice bili ljudi poput Čerčila ubrzo izumreti.

Piše: Srđan Martić

Portal GLASNIJE! – Uputstvo za upotrebu

Portal GLASNIJE! – Uputstvo za upotrebu


Danas, prvog novembra 2020. godine, počeo je sa radom portal GLASNIJE! našeg Centra za regionalnu saradnju. Centar za regionalnu saradnju je organizacija koja je nastala 12. oktobra 2018. godine s ciljem da okupi ambiciozne mlade ljude koji su spremni da daju svoj doprinos u osnovnoj misiji Centra za regionalnu saradnju – poboljšanju sveta za mlade i poboljšanju mladih za svet. S tom težnjom koja se, bez obzira na brojne izazove, nije promenila tokom ove dve godine koliko funkcionišemo, danas vam predstavljamo naš novi projekat – portal GLASNIJE! Ovaj portal je zamišljen kao mesto na kojem će mladi ljudi dobiti prostor da podele svoja interesovanja i iznesu svoje stavove. Neizostavan deo ovog portala će biti i intervjui koje ćemo raditi sa ljudima iz raznih društvenih sfera, a koji svakako imaju šta da kažu, kao i brojne recenzije raznih kulturnih sadržaja čime ćemo pokušati da, u krugu naših mogućnosti, utičemo na to da prave stvari i vrednosti opet dođu u prvi plan. Portal GLASNIJE! je, nadamo se, na početku svoje lepe priče koja će se, uz vašu pomoć, svakim danom sve više razvijati.

Hvala što nas čitate!

CRS tim