Živeti slobodno
Pisati standardnu biografiju o tome ko je bio Đorđe Balašević je suvišno. Za sve nas koji smo odrastali i vaspitavani uz njegove pesme Đole predstavlja način shvatanja života.
Počeo je da piše pesme još u osnovnoj školi a na našu sreću nije mu se ostvario dečački san da postane fudbaler. Đorđe Balašević ili kako su ga svi zvali Panonski mornar objavio je 12 albuma, a glumio je i u nekoliko televizijskih serija za koje je pisao i muziku. Njegov uticaj i pogled na svet trajaće i prenosiće se generacijama koje nažalost više nemaju tu priliku i sreću da budu deo vremena u kojem je stvarao i živeo.
U svojim stihovima uvek je znao da kaže pravu reč, da pomogne da razumemo okolnosti u kojima se u tom trenutku nalazimo. Svaka njegova pesma oslikava i govori, na način kako je jedino on znao, o odrastanju, sreći, ljubavi, tugi, borbi dobra i zla, prihvatanju, odnosno svemu što čini život. Đole je bio naš treći roditelj, prijatelj i komšija, znao je sve o nama kao i mi o njemu. Njegove pesme pomogle su zaljubljenima da „prevare” i „osvoje” devojku i svojim strofama je bojio portrete naših života. Učio nas je da slušamo srce i da ne budemo kao Vasa Ladački, da živimo slobodno, da se setimo voljenih na Bogojavljensku noć i da praštamo i tamo gde nema više ništa da se oprosti.
„Da l’ grom odabira hrast
ili se to pak hrast munjama nametne
za to baš nemam reči bogzna kako pametne
to je ta sudbina valda”
Đole je Novi Sad i Novi Sad je Đole. Učinio je da svi budemo njegovi stanovnici. Znali smo da Dositejeva ulica ima 206 koraka, da se tamo nalazi kuća broj 7a a da u Ulici Jovana Cvijića sad rastu druga deca. Stariji pamte i dan danas prepričavaju njegove koncerte u Domu Sindikata, redove dok su čekali da kupe kartu, Đoletove priče između pesama i malog belog zeca koji je uvek završavao u njegovom naručju.
Đole je prolazio kroz život onako kako je i pisao o sebi – “Jedan život miran, tih, nekad baci karte ili napiše stih”, a opet predstavljao je simbol otpora prema svemu što je nepravedno, stajao je uz svoj narod kada mu je bio najpotrebniji, borio se protiv mnogih političkih režima, nikada nije pravio kompromise, ostao je dosledan sebi i muzici koju je stvarao i znao je da na njemu svojstven način priča u ime svih onih koji su bili slabiji.
“Red je red, polako komšije
ne može samo da se uđe
da se ruši tuđe lepo sam im rekao.
Ne lomite mi bagrenje
bez njih će me vetrovi oduvati
pustite ih, moraju mi čuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati”
Za života je često bio neshvaćen i marginalizovan, kao i svi veliki umetnici bio je mnogo ispred vremena u kojem je živeo i sigurno je da ćemo tek u godinama koje nam predstoje shvatiti njegov značaj, a verujem da će mnogi osetiti zahvalnost što su živeli u vremenu u kojem je on živeo i stvarao.
Za kraj onako kako je to Panonski mornar, voleo da radi dok se opraštao sa svojom publikom na kraju koncerta:
„Laku noć dame i gospodo, eto, i ova predstava je završena, nadam se da ste uživali u njoj. Bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine. Nadam se da ćemo se još videti u nekom drugom gradu, na nekoj drugoj predstavi, u nekom drugom cirkusu”.
Piše: Milisav Anđelić
Foto: balasevizam