Kad bismo znali da proživljavamo poslednje dane života, šta je prvo što bismo uradili?

U novom filmu Miroslava Momčilovića „Vikend s ćaletom”, odgovor na to pitanje nam daje glavni junak Kašika, sredovečni kriminalac, stari beogradski mangup. Glavne uloge tumače Nenad Jezdić, Vasa Vraneš i Bane Vidaković.

Ova drama sa elementima komedije ili možda tačnije tužna komedija, nam prikazuje odnos oca i sina koji se nisu videli pet godina, što je posledica očeve krivice. Suočavajući se sa saznanjem da boluje od teške bolesti, koja mu ne ostavlja mnogo vremena, odlučuje da provede vikend s Ognjenom, sinom iz prvog braka. Ipak, da li je jedan vikend dovoljan za ispravljanje grešaka, nadoknadu propuštenog i vaspitanje deteta? Razočaran činjenicama da mu sin svira klavir i voli balet, pokušava da ga nauči da se bije, da bude hrabar, koji su to stubovi srpstva, kako se ponaša prema devojčicama i kako se ponaša u kafani. Pokušava da ga nauči svemu onom što smatra bitnim u životu, a što je sam slučajno ili namerno spoznao kroz različita iskustva. Jedanaestogodišnje dete, prirodno, doživljava otpor i zbunjenost pred tako „bogatim programom”, ali u njemu ipak preovlađuju ljubav prema očinskoj figuri i strah od trajnog gubitka iste. Iako bi možda za čoveka sa asfalta bilo očekivano da je grub i hladan, ovde se srećemo s jednim karakterom koji je istovremeno nežan, bojažljiv, prek i destruktivan.

Ono čega bismo trebali biti svesni je da nismo nedodirljivi i da na ovom svetu nećemo biti večno. Čak i da nam se čini da je prekasno za promene, iskupljenje i dobra dela, pokušajmo! Ne čekajmo poslednji trenutak da sebi ili nekom drugom priznamo da smo pogrešili, da nam je stalo, da bismo, da možemo iz početka, sve drugačije. Koliko god bili uspešni, moćni ili slavni, u osnovi smo ljudska bića, podložna osećanjima sreće i tuge. Grešimo svi i baš zato treba da se potrudimo da ispravimo učinjenje nepravde, a naročito kad ih učinimo onima kojima smo uzor i oslonac, jer oni to zaslužuju.

Miroslav Momčilović i ovaj put nam daje priču koju ćemo nesumnjivo dugo pamtiti, prepričavati, a replike često ponavljati. Podsetimo da je pisao scenario za film „Kad porastem biću kengur”, a scenarista je i režiser filmova „Sedam i po”, „Smrt čoveka na Balkanu”, „Čekaj me, ja sigurno neću doći” i „Smrdljiva bajka”.

Piše: Vladana Nikolić