Ove godine smo, zbog tendencija da se uvede jedinstveno računanje vremena, možda i poslednji put pomerali kazaljke za jedan sat unapred odnosno unazad. Evropski parlament je 4. marta 2019. godine izglasao da se, počevši od 2021. godine, ukida pomeranje kazaljki. Te će zemlje članice Evropske unije morati da odaberu letnje ili zimsko računanje vremena.

Sama ideja o pomeranju kazaljki na satu je posledica težnje da se dnevna svetlost što efikasnije iskoristi. Dužina trajanja dnevne svetlosti se razlikuje u zavisnosti od godišnjeg doba. Leti sunce izlazi već oko 5 časova i vidljivo je čak do 21 sati, dok zimi znatno kasnije izlazi i znatno ranije zalazi, što bi značilo da zimi gubimo nekoliko sati dnevne svetlosti.

Na ideju da dnevna svetlost može efikasnije da se iskoristi, jednostavnim pomeranjem sata unapred ili unazad, prvi je dosao Džordž Vernon Hadson, etnomolog sa Novog Zelanda, koji je, prikupljaući insekte za svoju kolekciju uočio koliko je značajno da ljudi iskoriste dnevnu svetlost. Svoj predlog, za letnje pomeranje vremena za 2 sata, izneo je pred Kraljevsko društvo u Velingtonu. Ipak, najveći zagovornik ove ideje bio je pra-pra-pradeda Krisa Martina (pevača grupe „Koldplej“), Vilijam Vilet. Priča kaže da je Vilet tokom jutarnjeg jahanja 1905. primetio kako ljudi i dalje spavaju iako je sunce odavno izašlo, te se upustio u opširnu kampanju za uvođenje tzv. „britanskog letnjeg vremena“, u kojem bi se svake nedelje u aprilu kazaljke pomerale za 20 minuta unapred, a zatim bi se u septembru vraćale unazad. Ova ideja je privukla nekolicinu poslanika u parlamentu, uključujući i tada mladog Vinstona Čerčila.

Ipak, prošlo je još 11 godina do prihvatanja Viletove ideje i to od strane tada neprijateljske Nemačke 1916. godine. Mada je njihov motiv bio smanjenje upotrebe veštačkog osvetljenja, kako bi sačuvali što više resursa i preusmerili ih za potrebe rata. Ovaj primer zatim su sledile Rusija i Amerika, a u Britaniji je prvi put primenjeno 1921. godine. Ipak, primena nije postala uniformna, jer je Vudro Vilson ubrzo ukinuo ovaj sistem, a veliki broj zemalja tada još uvek nije prihvatao ovu ideju. U Drugom svetskom ratu, Britanci su pomerali časovnike čak dva sata unapred kako bi duplirali uštedu.

Danas se ovaj sistem primenjuje u 110 država, među kojima je i Srbija koja je ga je prihvatila tek 27. marta 1983. godine. Do 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj nedelji septembra i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

Među državama u kojima se kazaljke ne pomeraju ljudskom rukom nalaze se Rusija, Japan, Kina, Turska, Jermenija,Island… kao i države širom afričkog kontinenta.

S obzirom na dugogodišnje opomene lekara da pomeranje sata povećava rizik od srčanog udara, činjenicu da neke od najvećih država sveta ne primenjuju ovaj sistem računanja vremena, kao i već pomenutu odluku Evropskog parlamenta, velike su šanse da će ideja čije su pristalice bili ljudi poput Čerčila ubrzo izumreti.

Piše: Srđan Martić